Posetili smo radnike Grupe za pomeranje rudarskih sistema i opreme, rudarske službe Pripremnih radova na Površinskom kopu „Drmnu“. Posao 40 radnika tokom godine je da pomeraju svih sedam rudarskih tračnih transportera, pogonskih, veznih i povratnih stanica u radni zahvat bagera i odlagača. Кop svakodnevno napreduje tako da posla za „pomerače“ ima na pretek.
Sedam sistema od koji je jedan ugljeni, zahtevaju da se trake dovedu u radni radijus bagera, ali i odlagača, koji odmah iza otkopnog polja odlažu jalovinu. Najduži su ugljeni BTD i Šesti BTO sistem, koji su dugački gotovo deset kilometara. Ostalih pet je nešto kraće, ali je napor za radnike logistike podjednak. Ovo je jedan od najtežih poslova na ugljenokopu i zbog toga stalno nedostaju radnici.
U vreme našeg dolaska, radnici su upravo završavali pomeranje Drugog jalovinskog sistema. Na terenu su radnici Energetske grupe, Mašinske grupe i Pomoćne mehanizacije. Domaćine zatičemo na montaži šina pontona tračnih sekcija.
Na radilištu, radnici postavljaju šine na pontone i povezuju ih vezicama. Poslovođa Slobodan Nenadov upoznaje nas sa radovima koji su u toku.
− Danas moramo da završimo pomeranje, jer posle dolaze vulkanizeri da spoje trake i da se sistem pusti što pre u rad. Malo nas je, ali šta ćemo. Ovde su teški uslovi za rad, cele godine smo na kiši, vetru, suncu, snegu i to je naporan fizički rad. Кada pomeramo određeni sistem, u radni zahvat rudarske mehanizacije selimo povratne, pogonske i vezne stanice za koje prethodno moraju da se pripreme trase. Malo nas je ostalo – devetoro, a za nekoliko meseci njih četvoro odlazi u penziju. Na ovom poslu zajedno smo sa radnicima PRO TENT-a, „Кosovo-Obilića“ i „Кostolac-Usluga“ − kaže Nenadov.
Trista metara dalje povezuju povratnu stanicu a mašine počinju „šenkanje“ sistema navlačeći „zmiju“ od gvožđa i gume u novi položaj gde će raditi odlagač 7.500. Voda od kiše koja je padala prethodnih dana još nije usahla i otežava rad. Sa ekipom je poslovođa Adem Maljići, koji je od prvog dana u ovoj službi. Nema vremena za razgovor, u prolazu nam samo kaže da su im potrebni radnici. S njim se slaže i Nebojša Lalović, radnik – izvršilac pripremnih radova, dok podiže šinu sa dizalicom.
I zaista, ovde nema vremena za predah. Svi su kao jedan i do podneva su postavili transportere u ravan spremnu za povezivanje trakama. Odavde, kaže majstor Branko Dragomirović, idu na sledeći sistem gde će produžiti izvozni transporter.
− Godišnje pomerimo nekoliko stotina kilometara opreme, a možda i više, jer proizvodnja odmiče prema Dunavu. Spas je dobra pomoćna mehanizacija i odlični rukovaoci. Može se reći da smo „ružno pače“ jer je posao težak, prljav, izložen svim vremenskim prilikama i malo njih hoće da radi kod nas − kaže Dragomirović.
U priču se ubacuje Dejan Mitić koji je u Pripremnim radovima sedam godina i kaže da je najgore na košavi, snegu i mrazu, po kiši i visokim temperaturama leti. Uz osmeh dodaje da je to čak 240 dana u godini.
Ovo je samo jedan običan septembarski dan Službe pripremnih radova – Grupe za pomeranje. Svuda okolo su cevopolagači, dizalice, pomerači, utovarne lopate, bageri, a svi radnici rade non-stop. Pauzu imaju u podne, a onda nastavljaju istim tempom.
Pod teretom uglja i otkrivke
Vraćajući se u upravu rudnika, činilo nam se kao da panorama „guta“ sve ove ljude. Vide se samo rudarski sistemi i čuje brujanje tračnih transportera pod teretom otkrivke i uglja. Lepo je videti uređen površinski kop, a deo zasluga za to imaju i radnici Grupe za pomeranje rudarskih sistema i opreme.
Obećali smo im da ćemo da se vratimo, ali kod vulkanizera, koji sa njima dele podjednako teške uslove za rad i naporan posao.
Izvor: EPS Energija Kostolac
